Kalendar javnog zdravlja

JANUAR

21-28.Evropska nedelja prevencije raka grlica materice
Rak grlića materice, u 99.7% slučajeva, uzrokovana je infekcijom virusa zvanog Humani papiloma virus. HPV je vrlo čest virus prenosi se kroz kožu u području genitalija. Do 75% ljudi reproduktivnog doba će biti zaraženo HPV-om u nekom trenutku u svom životu. Medutim, za većinu žena to neće dovesti do raka grlića materice. Rak grlića materice je retka, a HPV infekcija je česta. Nakon raka dojke, rak grlića materice je drugi najcešci rak kod žena starosti 35 i ispod.

31.Nacionalni dan bez duvanskog dima
Duvan je jedan od vodećih uzroka smrti u svetu i jedini je legalan proizvod koji ubija trećinu do polovine onih koji ga konzumiraju. Duvanski dim koji se posredno udiše, takozvano "pasivno pušenje", zvanično je klasifikovan kao kancerogena mešavina koja kod ljudi može da uzrokuje rak, najcešce pluća, a često smrtonosne, akutne i hronične bolesti srca i moždani udar. Prema podacima studije o opterećenju bolestima i povredama u Srbiji, u 2000. godini od posledica pušenja umrlo je 10.187 ljudi što je 9,8 odsto od ukupnog broja smrtnih slučajeva i izgubljeno je 13,7 odsto godina života. U istoj studiji se navodi da ce se taj broj povećavati jer se bolesti povezane sa pušenjem javljaju posle dužeg vremenskog perioda. Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije za 2006. godinu pokazalo je da je skoro dve trecine (61,7 odsto) odraslih stanovnika izloženo duvanskom dimu u svojoj kuci, što je ipak nešto manje nego u 2000. godini, kada je taj procenat iznosio 65,7 odsto.

FEBRUAR

04.Svetski dan borbe protiv raka
Svetski dana borbe protiv raka obeležava se 4. februara i treba da podigne svest o raku i da podstakne njegove prevencije, detekcije i lečenja. Vodi ga Međunarodna unija protiv raka (UICC), globalni konzorcijum od preko 280 borbi protiv raka organizacija u preko 90 zemalja. Rak je vodeći uzrok smrti u svetu i procjenjuje se da 84 miliona ljudi umreti od raka između 2005. i 2015. bez intervencije.

MART

Mesec borbe protiv raka

08.Dan ženskih prava
Međunarodni dan žena je dan posvećen ženama i slavi se svake godine 8. marta. Ovaj dan je nastao kao dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca. Inicijativu za taj praznik dala je nemačka feministkinja i članica socijalističke stranke Klara Cetkin (1857.-1933.). Cetkinova se borila za pravo žena od 1889. a prvi put je pokrenula inicijativu na međunarodnoj konferenciji socijalističkih žena 1910. u narodnoj kući u Kopenhagenu, koja je kasnije postala poznata kao Ungdomshuset. Prvo obeležavanje Dana žena je bilo 1911. u Austriji, Nemačkoj, Švarcarskoj i Danskoj. 8. mart je prihvaćen kao međunarodni dan žena 1917. godine.

22.Svetski dan voda
Svetski dan voda obeležava se svake godine 22. marta. Taj dan je usvojen rezolucijom UN-a u decembru 1992. godine. Već od 1993. godine ovaj dan je počeo da se obeležava i vremenom značaj ovog dana je počeo da raste. Ovim danom Ujedinjene nacije žele da podsete na važnost zaštite voda i na nedostatak vode za piće u mnogim krajevima sveta. Takođe od 2005. do 2015. se obeležava decenija voda tako da Svetski dan voda ima poseban značaj tokom ovih godina. U Srbiji se takođe obeležava svetski dan voda brojnim manifestacijama.

24.Svetski dan borbe protiv tuberkuloze
Međunarodni dan borbe protiv tuberkuloze (engl. World Tuberculosis Day) je dan koji obeležava Svetska zdravstvena organizacija. Ovaj dan se obeležava 24. marta. Svetska zdravstvena organizacija proglasila je 24. mart Međunarodnim danom borbe protiv tuberkuloze kako bi upozorila na važnost prevencije te bolesti, od koje u svetu godišnje umire između tri i četiri miliona ljudi. Krajem 19. veka od tuberkuloze je umirao svaki sedmi stanovnik Sjedinjenih Američkih Država i Evrope. A onda, 24. marta 1882. godine dr Robert Koh je objavio svoje otkriće: bacil tuberkuloze. U to vreme, ovo je predstavljalo najznačajniji korak u kontroli epidemije i suzbijanju ove tada veoma smrtonosne bolesti. Sto godina kasnije, 1982. godine Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Međunarodna unija za borbu protiv tuberkuloze i drugih plućnih bolesti (IUATLD) obeležile su prvi put Svetski dan borbe protiv tuberkuloze. Ovo je imalo za cilj da podigne nivo znanja stanovništva o zdravstvenim i ekonomskim posledicama tuberkuloze.

APRIL

Treća nedelja aprila - evropska nedelja imunizacije

Četvrta nedelja aprila - nedelja prevencije povreda u saobraćaju

07.Svetski dan zdravlja
Svetski dan zdravlja se obeležava svake godine 7. aprila, pod pokroviteljstvom Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Godine 1948, Svetska zdravstvena organizacija održan prvi Svetske zdravstvene skupštine. Skupština je odlučila da proslavi 7. aprila svake godine, sa dejstvom od 1950, kao Svetskog dana zdravlja. Svetski dan zdravlja obeležava se da stvori „svesti posebne zdravstvene teme za isticanje oblast prioritet za zabrinutost Svetske zdravstvene organizacije (SZO)“. Aktivnosti - koje se odnose na određenu temu i sredstvima - i dalje iza 7. aprila, to jest određen dan za proslavu Svetskog dana zdravlja.

20.Međunarodni dan zaštite od buke
Danas se buka smatra zagadivacem koji svojim dejstvom štetno utice na fizicko i mentalno zdravlje ljudi prouzrokujuci akutna ili cešce, hronicna oboljenja. Dugotrajna izloženost buci povecava uznemirenost medu stanovništvom dovodeci do porasta broja pojedinih psihosomatskih oboljenja. Buka ne predstavlja opasnost samo za odraslu populaciju, vec i za decu, jer svojim dejstvom ometa odmor i san dece, utice na smanjenje koncetracije, otežano ucenje i sl. Dugotrajna izloženost buci dovodi i do oštecenja slušnog aparata coveka, što za posledicu ima razvoj nagluvosti ili potpune gluvoce za pojedine zvucne nadražaje. Ljudi su u životnoj sredini izloženi razlicitim izvorima buke, koji se grubo mogu podeliti na stacionarne i mobilne izvore. U stacionarne izvore se ubrajaju industrijski objekti i postrojenja, termoelektrane, rudnici, koncertne hale ili prostori i sl., a u mobilne automobili, autobusi, kamioni, vozovi, brodovi, avioni, mopedi, motocikli, motori i drugo. Buka kojoj je covek svakodnevno izložen može prouzrokovati oštecenje sluha i celokupnog zdravlja i time izmeniti kvalitet života.

22.Dan planete zemlje
Dan Zemlje je naziv za dva različita praznika koji se obeležavaju svake godine u proleće za stanovnike severne hemisfere. Oba praznika imaju za cilj da povećaju osetljivost ljudi za ugroženost životne okoline i da se u njima angažuje što šira javnost. „Neka budu samo mirni i veseli Dani Zemlje u budućnosti za naš lepi vasionski brod Zemlja koji nastavlja da se okreće i kruži u hladnoj vasioni sa njegovim toplim i lomljivim tovarom vedrog života.“ - Sekretar Ujedinjenih nacija U Tant 21.Mart 1971.

MAJ

Treća nedelja aprila - nacionalna nedelja zdravlja usta i zuba

05.Međunarodni dan babica
Međunarodni dan babica 5. maj, ustanovila je Internacionalna konfederacija babica od 1992.g. Ove godine slogan je ”Babice su svetu potrebne više nego ikad”. Na inicijativu Posebne radne grupe za zdravstvenu negu 5. maj se prvi put obeležava u našoj zemlji, a domaćin je Institut za ginekologiju i akušerstvo Klinickog centra Srbije. Babice imaju direktno ucešce u Milenijumskim razvojnim ciljevima (MDG 5 - Unapredenje zdravlja majke, MDG 4 – Smanjenje smrtnosti dece i MDG 6 – Suzbijanje HIV/AIDS, malarije i drugih bolesti), tako da je reforma njihovog obrazovanja, unapredene prakse i preuzimanje novih uloga od velikog znacaja za zdravlje sadašnjih i buducih generacija..

10.Međunarodni dan fizičke aktivnosti
Svake godine najmanje 1,9 miliona ljudi širom sveta umire od posledica fizičke neaktivnosti. Najmanje 30 minuta redovne fizičke aktivnosti umerenog intenziteta, 5 puta nedeljno, smanjuje rizik od nekoliko hroničnih nezaraznih bolesti. Veća aktivnost ima i više koristi. Fizička neaktivnost je nezavisni faktor rizika za nastanak nezaraznih bolesti na koji može da se utiče. Širom sveta, do 2015. godine, predviđa se povećanje smrtnih slučajeva od hroničnih nezaraznih bolesti za 17%, ukoliko se ne preduzmu aktivnosti i ne utiče na uzroke.

11.Nacionalni dan dobrovoljnih davalaca krvi
U Srbiji je svakih 100 sekundi potreban dobrovoljni davalac krvi. Na Nacionalni dan dobrovoljnih davalaca krvi, strucnjaci porucuju da trenutno ima dovoljno davalaca, ali da je neophodno da se njihov broj ne smanjuje, narocito pred letnju sezonu. Samo za jednu operaciju na otvorenom srcu potrebno je cak osam davalaca krvi, pa je na svakih 100 sekundi potreban jedan davalac. Da bi krvi bilo dovoljno za sve bolesnike, strucnjaci procenjuju da je, samo u Beogradu, potrebno da svakog dana 350 gradana da krv. Davalac može da bude svaka zdrava i punoletna osoba, koja ima više od 50 kilograma. Muškarci mogu da daju krv na tri, a žene na svaka cetiri meseca. Davanje krvi je korisno i za primaoce i za davaoce, kažu lekari, jer davanje stimuliše koštanu srž da proizvodi nove mlade krvne celije i poboljšava cirkulaciju. Takode utice da kardio-vaskularni sistem bolje funkcioniše i smanjuje rizik od infarkta.

12.Međunarodni dan medicinskih sestara
Međunarodni dan medicinskih sestara (International nurses day) se obeležava 12. maja svake godine, u spomen na datum rodđenja Florence Nightingale (Florens Najtingel). Florens Najtingel je rođena u Firenci, Italija, 12. maja 1820. godine kao ćerka bogatog veleposednika Vilijama Najtingela. Nakon završetka školovanja u Nemačkoj (gde je otišla 1851. godine), prijavila se za odlazak u Tursku, gde se sa grupom od 38 medicinskih sestara brinula o ranjenicima, kao prva grupa žena koje su kao medicinski radnici otišle na front. Kada se 1856. godine vratila u Englesku, već je bila nacionalna heroina. Do kraja svog života se zalagala za napredak struke medicinskih sestara i prava žena. Umrla je u Londonu, 13. avgusta 1910. godine.

15.Međunarodni dan porodice
Međunarodni dan porodice obeležava se 15. maja širom sveta. Taj dan je prilika da se analiziraju promene koje su nastale u osnovnoj celiji društva, jer sociolozi upozoravaju da je sve više jednoclanih domaćinstava, dok su podaci o natalitetu poražavajući. Kada je reč o istoriji obeležavanja tog datuma, Generalna skupština Ujedinjenih Nacija je 1993. godine proglasila 15. maj Međunarodnim danom porodice, kako bi se podigla svest o pitanjima porodice i unapredila mogućnosti država članica da pitanja porodica obuhvate u svojim politikama.

20.Dan zdravih gradova
Obeležavanjem tog dana, u zdravim gradovima, realizuju se aktivnosti koje naglašavaju važnost unapređenja zdravlja, podizanja svesti građana o očuvanju zdravlja te boljem kvalitetu života svih građana u zajednici.

22.Međunarodni dan biološke raznovrsnosti
Svake godine 22. maja, ljudi širom sveta, proslavljaju Međunarodni dan biološke raznovrsnosti. Ovaj dan, ustanovljen od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, obeležava godišnjicu usvajanja Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, koja je usvojena na Planetarnom samitu o klimatskim promenama u Rio de Žaneiru, 22. maja 1992. godine. Osnovni cilj ove manifestacije je podizanje svesti i postizanje boljeg razumevanja problema očuvanja biološke raznovrsnosnosti.

31.Svetski dan bez duvanskog dima
Svetski dan bez duvanskog dima se održava širom sveta svake godine 31. maja. Namenjen je da ohrabri 24-časovni period apstinencije od svih oblika potrošnje duvana širom sveta. Takođe treba da skrene pažnju na globalno široko rasprostranjene prevalencije pušenja duvana i na negativne posledice po zdravlje, koji trenutno pokazuju na 5,4 miliona smrtnih slučajeva širom sveta godišnje. Zemlje članice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) napravili Svetski dan bez duvanskog dima (VNTD) 1987.

JUN

05.Svetski dan zaštite životne sredine
Svetski dan zaštite životne sredine je dan koji podstiče svest o životnoj sredini i unapređuje političku pažnju i javno delovanje. To je 5. jun. To je bio dan kada je počela konferencija Ujedinjenih nacija o ljudskoj životnoj sredini, i trajala je od 5-16 juna 1972. Tada je od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija osnovan prvi svetski dan zaštite životne sredine, koji se obeležio 1973. Svetski dan zaštite životne sredine je domaćin svake godine u drugom gradu sa drugom temom i obeležava sa međunarodnim izlaganjem u sedmici od 5. juna.

14.Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi
Svetski dan davalaca krvi je dan posvećen dobrovoljnim davaocima koji nisu plaćeni davaoci krvi. To se dešava 14. juna, na rođendan Karla Landsteiner, tvorac ABO sistema krvnih grupa, za koju je dobio Nobelovu nagradu. Prvi dan je održan u 2005. Jedan od glavnih ciljeva Svetskog dana dobrovoljnih davalaca krvi je da se obezbedi dostupnost "sigurne krvi" za transfuziju.

26.Međunarodni dan protiv zloupotrebe i krijumcarenja droge
Cilj obeležavanja Međunarodnog dana protiv zloupotrebe i krijumcarenja droge, koji se održava 26. juna, je podizanje nivoa svesti o značaju koji droga predstavlja za društvo i pokretanje svih, kako pojedinaca i porodice, tako i najšire zajednice, da se uključe u prevenciju zloupotreba droga. Države članice Ujedinjenih nacija, na Specijalnoj sednici Generalne Skupštine 1998., suočene sa ozbiljnim sve težim problemom zloupotrebe i krijumčarenja su se obavezale da sprovedu energičan akcioni plan u oblasti prevencije zloupotrebe, ali i aktivnosti za smanjenje kako ponude, tako i potražnje droga. Droge i dalje uništavaju zdravlje i živote ljudi, podstiču kriminal i prete održivom razvoju. Zato je neophodna široka društvena akcija da se razviju sistemi za suprotstavljanje zloupotrebi i krijumčarenju droga, unapredi zakonodavni sistem, unapredi međunarodna saradnja i tehnička pomoć, da se poveća sposobnost kriminalističkih službi, osnaže fondovi za smanjenje siromaštva stvaranjem alternativnih izvora proizvodnje useva koji ne podrazumevaju sirovinu za droge, ali i ojačaju kapaciteti za prevenciju i lečenje. Svim ovim aktivnostima zdravlje se postavlja u centar strategije za borbu protiv droga.

JUL

11.Svetski dan stanovništva
Dan svetske populacije je godišnji događaj, promovisan 11. jula, koji ima za cilj podizanje svesti o pitanjima globalne populacije. Manifestacija je osnovana od strane Upravnog saveta Programa Ujedinjenih nacija za razvoj. Odlučeno je da to bude 11. jula 1987, kada je svetska populacija dostigla pet milijardi ljudi. Svetska populacija na 20. godišnjicu od pet milijarditog dana, 11. jula 2007, populacija je bila procenjena da broji oko 6,727,551,263.